Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa.
Oznaka: Miroslav Mika Antić
Oduvek sam se čudio onima koji razumeju znake u kalendarima…
Oduvek sam se čudio onima koji razumeju znake u kalendarima, datume, mesece, vekove, ili stanu pred sat i pročitaju večnost. To mora biti suluda i neobična hrabrost usuditi se komadati i usitnjavati vreme.
Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno, što…
Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno, što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?
Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali, oprosti, mi smo…
Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali, oprosti, mi smo se divno poznavali.
Svaki je trenutak istina, samo što…
Svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka.
Veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguće je…
Veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguće je voleti poslednji put u večnosti.
Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali…
Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji.
Gospodjo, ja sam u vas…
Gospodjo, ja sam u vas neizlečivo zaljubljen.
Hteo bih toliko toga da ti kažem, a ne znam…
Hteo bih toliko toga da ti kažem, a ne znam, ne znam ništa bolje sad kad se voli.
Ali ipak uz mene se može, mada je…
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično. Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.