Neznalica, sem toga što je na mnogo načina gonjen od vanjskih uzroka i što ne poseduje nikad pravo zadovoljenje duše, živi uz to kao nesvestan sebe, i Boga i stvari, i čim prestane da trpi, u isto vreme prestaje, takode i da postoji. Naprotiv, mudrac, ukoliko se kao takav posmatra, jedva poznaje duševni nemir, nego, prema izvesnoj večnoj mudrosti, svestan sebe, i Boga, i stvari, nikad ne prestaje da postoji, nego uvek poseduje istinito zadovoljenje duše.